Положај мањина у Србији 29. децембар 2008.
Србија је једна од најхетерогенијих држава у Европи у етничком, језичком и верском смислу. Према резултатима последњег пописа из 2002. године, који није извршен на територији Косова и Метохије, у Србији, не рачунајући јужну покрајину живи 82,86% Срба, 3,91% Мађара, 1,82% становништва се изјашњава као Бошњаци, док Роми чине 1,44% популације. Уколико у ове податке укључимо становништво Косова и Метохије добијамо да у Србији преко четвртине грађана припада мањинским групама.
Најзначајни акти који регулишу положај мањина у Србији су Устав Републике Србије и Закон о заштити права и слобода националних мањина[1].
Према слову Устава (који читав Други део посвећује људским и мањинским правима) држава јемчи посебну заштиту националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета (чл. 14.). Ова уставна одредба је потпуно у складу са највишим међународним стандардима мањинске заштите, према којим оправдани захтеви припадника мањина могу бити само они чија је сврха очување националног идентитета и самобитности. Приврженост поштовању међународних стандарда у овој области Устав потврђује тако што прописује да се људска и мањинска права зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права непосредно примењују, и да се тумаче у складу са међународним стандардима у овој области, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење (чл. 18.). Достигнути степен људских и мањинских права се не може смањивати (чл. 20.) Устав забрањује дискриминацију (чл. 21.). Људска и мањинска права се могу ограничити само, ако то ограничење допушта Устав, али без задирања у суштину зајемченог права. Уз то, при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права. (чл. 20.) Уставом је зајамчена слобода изражавања националне припадности (чл. 47.).
У погледу посебних мањинских права Устав напомиње да се поред права која су Уставом зајемчена свим грађанима, припадницима националних мањина јемче додатна, индивидуална или колективна права, односно права која се остварују појединачно, или у заједници са другима(чл. 75.). Устав забрањује насилну асимилацију, као и вештачко мењање националног састава становништва на подручјима где припадници националних мањина живе традиционално и у значајном броју (чл. 78.).
Чланом 79. обухваћена је група права које обезбеђују право на очување посебности. Набројана су: право на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом.
Припадници мањина имају право да оснивају своја културна и просветна удружења, као и да одржавају везе са сународницима који живе изван Србије (чл. 80).
Устав обавезује државне органе да развијају дух толеранције и међукултурног дијалога (чл. 81).
Закон о заштити права и слобода националних мањина одређује појам националне мањине. То је „свака група држављана Србије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Србије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Србије и поседује посебна обележја као што су: језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва, и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију” (чл. 2.). Ова дефиниција се готово у потпуности поклапа са оном у Препоруци 1201, Парламентарне скупштине Савета Европе из 1993. године.[2]
Закон гарантује слободу националног опредељења и изражавања (чл. 5.), забрану дискриминације (чл. 3), као и серију права на очување посебности, у које спадају право на избор и употребу личног имена, на употребу матерњег језика, службену употребу језика и писма, право на неговање културе и традиције, школовање на матерњем језику, употребу националних симбола и јавно обавештавање на језицима националних мањина (чл. 9 - 17.).
Представљање националних мањина према овом закону се остварује кроз избор националних савета. Они броје од 15 до 35 чланова у зависности од укупног броја припадника националне мањине и бирају се на период од 4 године. Савет представља националну мањину у области службене употребе језика, образовања, информисања на језику националне мањине и културе, учествује у процесу одлучивања, одлучује о питањима из тих области и оснива установе из ових области (чл. 19.).
Од значаја за положај мањина су и још неки закони, којима се регулише област јавног информисања, локална самоуправа, кривични поступак и др. Закон о државним и другим празницима у Републици Србији[3] прописује да запослени имају право да не раде у дане верских празника. Римокатолици и остале хришћанске заједнице, на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, припадници исламске заједнице на први дан Рамазанског и први дан Курбанског бајрама, а Јевреји на први дан Јом Кипура (чл. 4.).
Из свега наведеног се може закључити да су националне мањине у Србији добро правно заштићене, али сасвим сигурно постоји велики број проблема који погађају њихове припаднике. Политичка и друштвена клима у Србији, ма како несређена била, не подстиче мржњу нити било каква негативна осећања према припадницима мањина, напротив. Ниједна политичка организација, културна установа, медијска кућа или било која утицајна организација која делује у Србији не промовише ставове којима би се негирала основна мањинска права. Чини се да једино маргиналне скинхедс групе, које процентуално у Србији имају неупоредиво мање поклоника него у осталим европским државама, баштине идеје мржње и нетрпељивости према припадницима мањинских група (пре свега Ромима).
Српски народ нема традицију прогањања, истребљивања или насилног асимиловања[4] народа над којима је доминирао. Бурних деведесетих, Србија иако неправедно оптужена за сва зла која су се тих година дешавала, није променила етнички састав свог становништва на штету мањина, за разлику од неких других држава, које су то постигле извршењем геноцида. Чак и у ситуацији када је дивљао шиптарски сепаратизам на Косову и Метохији, Србија није организовано примењивала репресивне или било какве друге мере засноване на дискриминацији према лојалним припадницима те националне мањине, ма колико неки покушавали то да јој наметну последњих година.
Са високим степеном сигурности се може тврдити да највећи део проблема са којима се сусрећу припадници националних мањина нису условљени њиховом припадношћу мањинској заједници него укупном друштвено економском ситуацијом, која погађа већину грађана Србије, без обзира на националну или етничку припадност.
Ипак, треба рећи да се у најтежем положају налази ромска популација, али то нажалост није никаква специфичност Србије, већ је таква ситуација у већини европских земаља у којима су Роми настањени. У току је Декада Рома (2005-2015), видећемо да ли је у питању маркетиншки трик неких међународних и невладиних организација које желе да се представе као борци за људска права или ће се незавидан положај Рома заиста поправити, 2015. није тако далеко.
Србија спада у ретке земље у којима се већински народ налази у тешком положају, када је у питању очување националне самобитности. Питање ћириличког писма, односно његова маргинализација, затим систематски напади на институције које представљају кохезиони фактор српског народа од стране злонамерних појединаца и организација, само су неки од показатеља ове чудне појаве. Не треба крити и то да у појединим деловима Србије где преовлађују припадници мањина, попут Рашко-полимске области, није упутно носити неко обележје које асоцира на припадност српском народу. Косово и Метохија, као окупирани део наше земље је посебна прича, нечовечно понашање тренутно доминантних припадника мањине, над тренутно подређеним припадницима већинског српског народа[5], се по размерама и бруталности убраја у најмонструозније злочине модерног света. Пред очима и под патронатом САД и Европске уније чини се геноцид над српским становништвом Косова и Метохије и уништава вековима стварана српска културна баштина на тим просторима. И поред свега тога, наша земља је на мети многих држава, међународних и невладиних организација у погледу, наводно, недопустиво лошег положаја мањина у Србији.
Као изразито национално шаролика земља, Србија, односно њена духовна и политичка елита мора да пронађе механизам како да на најбољи начин задовољи оправдане интересе мањина и да их у потпуности интегрише у српско друштво, а да притом не наруши легитимне државне интересе. У супротном, припадници мањина ће и даље бити подложни инструментализацији од стране непријатеља наше земље.
[1] „Сл. лист СРЈ”, бр 11/2002
[2] Миодраг Јовановић, Колективна права у мултикултурним заједницама, Београд, 2002, стр. 269.
[3] „Сл. гласник РС” бр. 43/01
[4] Штавише, нашем народу није пошло за руком да након Балканских ратова и дефинитивно придобије национално дезоријентисано становништво Старе Србије, које има несумњиво српско порекло.
[5] Ма како то чудно звучало, докле год је Косово и Метохија део Србије, Срби ће бити већински народ, а Албанци мањина.
Политика - 0 Коментари - agent
!Владавина права 23. децембар 2008.
Владавина права (са 7 седнице Скуштине града Београда) у сликама:
Политика - 0 Коментари - Ненад Вукићевић
Институцијализација идеологије 18. децембар 2008.
Седма седница Скупштине града Београда прошла је уз очекивано непоштовање процедуре, немар према прописима и апсолутну незаинтересованост одборника владајуће коалције за дешавања, не укључујући наравно гласање где су, без грешке, обављали “посао”. Тако је демократија у Србији ушла у нову фазу после националног помирења, толико напредну да су чак и одборници ЛДПа без стида гласали за функционера Социјалистичке партије Србије да постане председника градске скупштине.
Цео текст: Институцијализација идеологије
Политика - 0 Коментари - Ненад Вукићевић
Градитељи независне државе 8. децембар 2008.
Медијски сервиси за манипулацију заиста су мајсторски одрадили посао. За свега 100 дана Владе ‘националног помирења’ успели су да окрену причу о мисији Европске уније на Косову и Метохији (Еулекс) наглавачке и направе од неприхватљивог - пожељно.
Цео текст: Градитељи независне државе
ЕУ - 0 Коментари - Ненад Вукићевић
Сачувајте свој бол 18. новембар 2008.
Ко каже да је америчка поп-култура површна? Добро, углавном јесте, али с времена на време и ту се појави понека врло префињена мудрост, често и у делима где се она најмање очекују.
Филм “Звездане стазе - последња граница” се генрално сматра најгорим из те серије. Обожаваоцима и критичарима се није допала продукција, сценарио, дијалози …Укратко, ништа! И сви су они пропустили једну битну лекцију…
Без категорије - 0 Коментари - Witch-king of Angmar
Држите им до образа ка’ и они вама 29. октобар 2008.
Имао сам недавно расправу са неким својим познаницима о мом категоричком одбијању да гледам најновији филм Горана Марковића “Турнеја”. Они никако нису могли да разумеју то што сам отворено рекао да не желим да гледам тај филм због политичке оријентације аутора. “Како можеш, па он је уметник, раздвој уметност од политике” само су неки од клишеа које су употребили. Одговорио сам једноставно да не желим и тачка.
Цео текст: Држите им до образа ка’ и они вама
Политика - 0 Коментари - Witch-king of Angmar
Еколошки глобалисти 27. октобар 2008.
Екологија, шта је то? Судећи по пажњи коју еколошке теме добијају у Србији, екологија не постоји, или барем не постоји проблем. Анализе учесталих катастрофа и масовних загађења ваздуха и река широм наше државе нису вредне колико драгоцене секунде на медијским сервисима; чврсто оријентисаним ка “Европи” и заузетим за тако езотеричне теме.
Цео текст: Еколошки глобалисти
Глобализација - 0 Коментари - Ненад Вукићевић
Блоговник